Odliv mozgova
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 7

U V O D
Migracija je populacijski fenomen koji je najteže predvideti; posebno se to odnosi na migriranje visokoobrazovanog segmenta populacije jer je taj segment, više nego ostali, podvrgnut sinergijskim uticajima konjukturnih i političkih činioca na tržištu radne snage. Stoga je migriranje specifičnog segmenta visokoobrazovane radne snage (mozgova) uputno opisati kao kompleksno polje odlučivanja individue u interakciji sa sistematskim činiocima.Poslednji oblikuju regulativno polje individualnih odluka a činioci su: vreme (kraktkoročnost i dugoročnost), informisanost (selektivnost, transparentnost informacija), »mreža kontakata« (networking) pre i posle migriranja), konjuktivni prostor (globalizacija, lokalnost politike zapošljavanja, brzina savladavanja fizikalnog prostora (cene i dostup globalnom transportu) te iskorišćavanje intelektualnih resursa (globalne i lokalne politike vlada i privrede).
U ovom radu prikazaćemo naše viđenje tog inovativnog polja migriranja mozgova (koncepte i modele), uporedićemo ga u osnovnim crtama sa postojećim znanjem u svetu i kod nas i opisati naše istraživanje na područiju odliva mozgova u SCG kako bi smo pokazali strukturu stvarnog ipotencijalnog odliva iz SCG u novije doba.
ODLIV MOZGOVA
1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MIGRACIJA
U poslednje tri decenije, tačnije od šesdesetih godina, kada je i ekonomska migracija iz ranije Jugoslavije počela da igra značajnu ulogu prvenstveno na evropskom prostoru, fenomen međunarodnih migracija do danas se dosta menja. Te promene su praćenje i promenama odnosa država i politike njihovih vladanja prema ovom fenomenu. Ono što se nekad smatrala jasno različitim pojmovima – npr., stalna u odnosu na privremenu migraciju, ekonomska u odnosu na humanitarnu, dobrovoljna u odnosu na prisilnu – danas se vidi kao jedinstveni fenomen sa različitim aspektima.
Motivacija za migraciju stanovništva postaje danas mnogo kompleksnija. Ljudi koji traže azil danas to čine u velikoj meri i iz ekonomskih razloga. Zbog toga standardna klasifikacija migracionih tokova – kao što su migracija radne snage, porodično okupljanje i traženje azila – nije više jasno razgraničena. Konvencionalna dihotomija između dobrovoljnih i nedobrovoljnih migracija je pomućena. Veza između tokova ekonomskih migracija (regulisanih i neregulisanih) i izbeglica (uključujući tražioce azila) postala je tako tesna da se to ne može ignorisati. S druge strane, podela zemalja na tri čiste kategorije – eligracione, imigracione i tranzitne – nije više validna. U stvari, povećao se broj zemalja koje ne samo što su promenile svoj status već imaju kombinovane karakteristike dve ili čak sve tri kategorije.
Ekonomske migracije, po definiciji, imaju neka zajednička obeležija, mada uzroci njihovog nastajanja ne moraju biti sasvim isti. Različiti su lični atributi ekonomskih migranata: stepen obrazovanja, etničko poreklo, geografsko poreklo, godine starosti i pol. Uz to ekonomske migracije mogu biti stalne ili privremene, legalne ili skrivene. One takođe mogu biti planirane ili spontane, organizovane ili neorganizovane.
Bez obzira na odsustvo precizne statistike, stranci predastavljaju rastuću komponentu savremene globalne radne snage, u čemu prednjači Evropa kao region sa najviše stranaca i najbrojnijom radnom snagom. Procene pokazuju da je u 1993. godini u svetu između sedamdeset i osamdeset miliona ljudi živelo kao stranci, od kojih su oko tri petine bile izdržavana lica.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]